Kad ste već tu obavezno pogledajte i Zagađenje Fruške Gore gde preko linkova možete videti snimke neprekidnog zagađenja unazad više godina, prvenstveno od nesavesnih ljudi.
Ovde poslušajte nešto o zagađenju vazduha iz medija:
| http://tihi.in.rs/data/documents/O-vazduhu.mp3 |
Naša država je još uvek nesposobna i nemoćna da primeni član 84 ZoP-a:
Član 84.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kažnjava se za prekršaj fizičkih lica ako se spaljuje ostatke strnih useva, smeće i biljne ostatke na otvorenom prostoru (član 50. stav 1).
Član 50. i 84. prihvatljiv je sa stanovišta požara, ali sa strane ekologije uopšte nije.
Zakon o komunalnim delatnostima:
Član 43.
Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičke lice ako:
5) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja, odnosno ne postupi u skladu sa članom 34. stav 1. tačka 13) ovog zakona;
Član 34.
13) zabrani rešenjem spaljivanje otpada izvan za to određenog postrojenja;
A to je dužnost opštinskog, odnosno gradskog komunalnog inspektora.
- Još će mnogo miliona ljudi i hiljade dece umreti od zagađenosti vazduha dok čovečanstvo shvati ovaj problem. Tek kad vlast preduzme mere protiv počinioca paljevine kao za vreme Korone i kontrole izolacije, ima šanse da se zaustavi.
- 25.11.2020. g. sam čuo da od Korone umre dnevno u svetu 17 ljudi. Videli ste koje su se mere preduzimale, a zamislite da već godinama u svetu umre 16 ljudi dnevno od zagađenog vazduha i niko ništa ne preduzima po tom pitanju. Razmislite koliko je zagađen vazduh uticao na jačinu i upornost Korone?
-
Da bi vatra gorela treba joj kiseonik. Nitko ne misli koliko nam nepotrebna vatra oduzima kisik pri gorenju, a koji nam je neophodan za disanje. A drveća sve manje.
- Često sam se pitao zašto mi je jabuka ili drugo ubrano voće masno, a prskao nikada nisam. Svatio sam da ta masnoća potiće od dima i smoga, koji je u vazduhu i mesecima se taloži na plodu voćke kad raste. Skoro sam čuo da utiče i na kvalitet grožđa.
-
Dim i otvorena vatra, kao i vatra na šporetima za drva vrlo su opasni za zdravlje. Udisanje nevidljivih čestica dima jednako je opasno kao udisanje ispušnih plinova iz automobila, te može izazvati srčane bolesti, rak i trovanje. Sitne čestice dima u vazduhu su tihi ubojica jer su dovoljno male da mogu doprijeti do najdubljih dijelova pluća. Ljudske stanice koje su izložene dimu imaju znatna oštećenja i zbog toga mogu doći do mutacije. Pojedinačno su čestice premale da bi ih se vidjelo golim okom, ali zajedno se vide u zraku kao dim. U štednjake i otvorenu vatru bi trebalo staviti samo suho drvo malih komada, da ložište nije prepunjeno.
-
Ugljen-monoksid je gas koji nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja iz organskog materijala kao što su ulja, nafta i njeni derivati, drvo, granje, lišće, ugalj i td. Oko 50 % trovanja u svetu otpada na trovanje ugljen-monoksidom. Svake godine u svetu umre na hiljade ljudi od posledica trovanja ovim gasom. Nakon trovanja alkoholnim trovanjem (CO), jedan je od najčešćih oblika trovanja živih organizama. Zbog njegove česte prisutnosti u čovekovom okruženju, visoke toksičnosti, bez mirisa, ukusa, boja i neiritirajućih osobina prilikom udisanja, što otežava blagovremeno otkrivanje njegovog prisustva u životnoj sredini.
Nešto o globalnom zagrevanju:
Na samitima o glonalnom zagrevanju uglavnom se samo nekorisno potroši novac. dosad. Po pitanju globalnog zagrevanja ništa se ne postigne i opet se raditi po starom.
Tako nas očekuje donja predviđanja.
Do sada se naša planeta, posle ledenog doba zagrevala za 1 stepen oko 2000 godina, a sada, za 20 godina premaši 1. stepen.
Navest ću samo neke stvari koje će se desiti, ako poraste globalna temperatura za samo 5 stepeni :
- današnja planeta će biti neprepoznatljiva po izgledu
- na polovima neće biti leda
- pluća planate, kišne šume, nestat će
- ekosistemi će se raspasti
- mnoge biljne i životinjske vrste će izumreti, jer neće imati vremena da se prilagode i evoluiraju kao u prošlosti.
- okeani će postati kiseliji
- koralni grebeni će nestati
- mnogi otoci će biti poplavljeni
- priobalni gradovi i sela će biti poplavljeni
- suše će zahvatiti celu planetu
- ekstremne poplave, oluje i suše će biti sve jače i jače
- manjak obradive zemlje
- migracija ljudi i životinja
- veći porast stanovništva uopšte i na manjim lokacijama
- nove bolesti
- nestanak pitke vode
- nedostatak hrane
- itd itd.
A sve to zbog našeg lošeg načina života.
CO2 je ugljen dioksid i jedan od najvećih uzročnika, koji pospešuje globalno zagrevanje.
Evo samo nekih primera, kako možemo smanjiti emisiju ugljen-dioksida:
- pijenjem ne flaširane vode smanjujete CO2 za 74 kg
- smanjenje termostata za 1 stepen samnjujete CO2 za 130kg
- deset minuta tuširanja emituje 292 kg CO2
- sušenje kose fenom emituje 164 kg CO2
- zajednička vožnja do posla smanjuje emisiju CO2 za 560 kg
- ako 3 dana u nedelji jedete samo presno voće i povrće smanjujete emisiju CO2 za 240 kg.
- prelazak na štedljive sijalice smanjuje emisiju CO2 za 247 kg
- korišćenjem gradskog prevoza samnjuje se CO2 za 875 kg.
- paljenje vatre troši naš kisik koji udišemo i izbacuje nemerive količine CO2
- jedno paljenje vatre na otvorenom, zamenjuje 10 individualnih ložišta.
- itd. itd.