Lumbrikultura ukratko:

Od latinskog Lumbricidiae što određuje familiju glista.

Po mome, glista je jedino stvorenje koje može čovjeku pomoći da se izvuče iz sopstvene zagađenosti.

Pre 5000 godina u Egiptu je zabranjeno iznošenje glista iz doline Nila, da se ne bi narušila plodnost zemlje.

Postoji 3 000 vrsta. Veličine su od deset milimetara do 3 metra i do 2,5 cm debljine.

Naša kišna glista građena je od segmenata i dužina od 5 do 10 cm. Po sebi ima sitne dlačice koje joj pomažu pri kretanju.

Glista se hrani tako što usisava sitne čestice organskog otpadaka i mikroorganizama zajedno sa zemljom. Usisanu hranu meša sa svojim sokovima i tako vari hranu.

Pogodna je hrana sa dosta celuloze, a to su skoro svi stočni izmeni, posebno od životinja koje se hrane žitaricama. Najbolji je zečji i konjski izmet.

Glista diše preko kože, zato je prinuđena da živi u vlažnoj sredinu i u mraku, kad su isparenja najmanja.

Kad vidimo da kišna glista izlazi na površinu za vrijeme kiše, to nije razlog da se ona ne udavi, već zbog nedostatka kiseonika u vodi, koji se gubi prolaskom kroz zemlju. U vodi mogu ostati satima, ali ne na svijetlu.

Nakon jednog sata na svetlu, ultraljubičasti zraci joj parališu organizam i nakon nekoliko sati ona umire.

Većina glista ima krv i pigment u hemoglobinu za prenos kiseonika, pa se zbog prozirnosti tela vidi ružičasta boja. Glista ima 5 srca za pogon krvi kroz njeno tijelo. Ona ima idealan sistem za razmenu materijala i izbacivanje otpada, tako da u svom životu ne pokazuje znake starenja i bolesti.

Gliste ima mozak i nervni sistem. Čim osete vetar, vibracije zemlje ilii struju, one odmah izlaze iz zemlje. To ih spašava od krtica koje prolaze svojim hodnicima.

Glista ima muške i ženske organe za razmnožavanje. To se obavlja kontaktom kada se jedna obavije oko druge. Nakon 7 do 50 dana od parenja (ovisi o vrsti) gliste polažu jaje koje se zovu KOKON. On može preživjeti ekstremnije uvjete od gliste. U njemu se formiraju male i tanke gliste bele boje, koje izlaze napolje za 14 do 21 dan i odmah su sposobne same da se hrane. U kokonu ima od 1 do 20 glista, zavisi od vrste.

7 do 10 mjeseci treba glisti da se ponovno može razmnožavati. Plodna glista ima na telu zadebljanje koje se zove KLITELUM. Glista, ako ju neko ne pojede može živjeti preko 15 godina.

Neprijatelji gliste su kao i uvek čovek, krtice, miševi, žabe, zmije, ptice, stonoge i drugi.

Ako glistu slučajno presečemo na pola, segment prema glavi će se blokirati i taj dio će preživjeti, a onaj drugi dio neće. Zdravlje gliste se može narušiti, kao i kod ljudi, lošom ishranom i to se zove trovanje proteinima i kad joj se naruši kiselost zemljišta u kojem boravi. Ona podnosi područje od 6,5 do 7,5 pH. Nju ne napadaju ni bakterije ni virusi.

Mi kod nas možemo vidjeti dvije vrste glista. Kišnu ili divlju, koja živi u prirodi i kalifornijskoj glistu.

Zadržat ću se više u ovoj drugoj koju ja zovem crveni selekt.

Crveni selekt je nastao u Kaliforniji putem selekcije glista. Prednosti nad običnim glistom su mnoge, kao na primer: Leže kokone svakih 7 do 10 dana obična do 50 dana, u kokonu ima 5 do 20 glistica kod obične 1 do 4. Celi zivotni ciklus odvija se na 25 cm dok obična ide u dubinu i preko 2 metra. Težine su oko 1 gram i dnevno pojede toliko hrane i izluči nešto manje humusa.

Standard jednog legla crvenog selekta je 2m x 1m x 25 cm. U njemu ima oko 100 hiljada velikih i malih glista i kokona. Tu bi trebalo biti oko 25 hiljada spolno zrelih glista.

Crveni selekt u donjem delu legla odlaže humus u sredini kokone a gore se nalazi hrana.

Za podlogu legla najbolji je vlažan karton debljine oko 13 cm. Novine nisu dobre radi olova i boje koje imaju u slikama i slovima. Podloga treba da bude rastresita i da zadržava vlažnost, jer voda sadrži kiseonik koji gliste udišu preko kože, a vode razlaže hranjive materije.

Na podlogu se dodaju gliste i kokoni, a zatim hrana. Najbolje izmet zečeva, konja i slično, koji je prošao fermetaciju ili sav drugi organski otpad. Bitno je znati da se kao hrana ne smije koristiti organski materijal koji je prskan insekticidima, solima, sodom i drugim hemijskim preparatima. To ne valja ni za ljude, a kamoli za gliste.

Najpovoljnija temperatura legla je oko 20 stepeni. Na 0 stpeni glista ugiba. Ostaju samo kokoni, koji mogu izdržati velik minus i veću sušu.

Izmet gliste je na svijetu, najkvalitetnija hrana za biljke, a to je humus. Tom hranom se ne može pregoreti birljka kao sa stajnjakom ili veštačkim đubrivom.

Samo sa tom hranom mogu se proizvesti zdravo i organsko voće i povrće za ljudsku ishranu. Kvalitet humusa ovisi o hrani glista. Ona može proizvesti humus i iz kanalizacijskog i industrijskog mulja, ali on sadrži razne otrove kao što su olovo i živa, pa se takav ne može koristiti za ishranu voća i povrća.

Primer povećanja c vitamina u voću i povrću gajenim humusom od gliste.

Kod šargarepe sa 4 na 22, paprika 150 na 320, paradajz 25 na 54, krompir 15 na 48, jagoda 52 na 90, jabuka 5 na 32, kruška 4 na 28.